vi ste dobro, a kako sam ja?

Da li je sramota da pomenem da su mehanizme sreće otkrili stari mislioci još otprilike 2000 godina pre nove ere. Ili to da je Buda na veoma razumljiv način objasnio hiljadama svojih sledbenika šta je potrebno da bismo dotakli sreću još 400 godina pre nove ere. Pa gde smo se onda izgubili u potrazi za srećom, i kako to da nam "uvek baš to malo 'fali da budemo srećni".

Nije problem u religiji, problem je u našoj odluci da budemo srećni, problem je da razumemo stavrnost i mehanizme na koji stvarnost funkcioniše, problem je što su nama roditelji a i mi svojoj deci previše malo posvetili pažnje da potraže svoju sreću, problem je što sada ni mi nismo nekad svesni šta uopšte želimo od života, problem je što smo usput izgubili veru u sebe.  Da li onda ja pišem "u sampas" i pokušavam da napravim još veću konfuziju ili ovim hoću nešto da postignema.

Negde sam na internetu naišao na davno zaboravljeni tekst o bolesnom kralju koga su mudraci savetovali da nađe košulju srećnog čoveka kako bi mogao da se izleči. Ne dugo zatim, kraljevi podanici nađu srećnog čoveka i kralj reši da ga poseti. Veseli čovek je veselo išao po imanju, veselo trčkarao i udešavao svoj životni kutak (to je u stvari mesto gde je spavao, mali kućerak sa okućnicom od uredno pokošene trave i zasađenim cvećem), veselo se obraćao ljudima i životinjama,veselo radio sve što je trebao da uradi. Kralj ne mogavši da veruje šta vidi, reče veselom čoveku "Možeš da mi tražiš koliko god hoćeš blaga za tvoju košulju". Veseli čovek ljubazno odgovori kralju "Dobri kralju, ja se veoma izvinjavam, ali ja košulje nemam!".

Poražavajuća je stvar da su komentari na ovaj tekst otišli u skroz suprotnom pravcu tipa:

"Kako može da bude srećan kada nema lekova, nema odeće, nema ni kučeta ni mačeta (a misli se na porodicu), takvog čoveka ne bi razumeo niko i smatrali bi ga ludim......."

Aj jajajajaja, naravno da se svetu ne može ugoditi. Poenta ove priče nije da on nije imao košulju već da je nije imao za kralja. Naime, ako vas ništa na ovom svetu ne čini srećnim, neće ni košulja svetog mitropolita Raško-Prizrenskog. Naučnici su istraživali sreću osoba koji su dobijali na loto-u i ustanovili da se nivo sreće vraća na prethodni nivo kroz godinu dana (znači godišnja doza endorfina).

Još jedna primedba na "sreća je u malim stvarima". Sreća je u stvarima koje možete da dostignete, bilo male ili velike. Sreća traži konstantno ulaganje mentalnog i fizičkog napora ka individualnom objektu sreće. Znači "Familija" je u pravu: "... ako svoju sreću tražiš ona s' neba ne pada. Moraš ti po nju da pođeš, mnogo toga sam da prođeš ...." Da da, mnooooogo toga SAM da prođeš, da pređeš put od sedam milja korak po korak (e tu se treba oslanjati na male stvari ili na pojedinačno jednostavne stvari koje se mogu odmah ostvariti).

Znači, ne odbacujte stvari koje ste mukom zaradili, ne zaranjajte u svet samodestruktivnih poteza koje će vas još dublje odvesti u mizeriju, ne odbacujte pomoć i ne bojte se da je date onima kojima je stvarno potrebna, provedite koliko je god potrebno vremena da razumete svoja osećanja i pomognete svojoj duši da cveta, živite svoj život za izazov vredan vašeg napora i oslobodite se stega "šta će komšija da kaže", zavolite sebe kako biste mogli voleti druge, provedite vreme da shvatite šta želite od života i onda se bacite na posao, svakog dana napravite barem jedan korak ka vašem cilju, BAREM JEDAN, mislite pozitivno i probudite već jednom to dete u vam.

Komentari o kralju se ne završavaju ovde. Moć pozitivnog mišljenja isterao je i ovakav kometar: "Ja bih uzajmio košulju od komšije, i prodao bih mu za dobre pare. A on nek nosi placebo :))))))))))))"

Budite srećni koliko god možete.